Sinoć sam u Live javljanju podsjetio na 37 godina starog Midhata Imamovića – Mideta, koji je već danima u Sarajevu u bolnici na respiratorima kojem se bore za život. Nisam želio da spominjem da mu je otac prije dva dana preselio isto na respiratorima jer se strahovalo da se Mide ne oporavi i ne sazna informaciju o ocu preko facebooka. Obojica su ležali u Sarajevu Pod Hrastovima u bolnici za plućne bolesti.
Međutim danas je nažalost i Mide preselio Pod Hrastovima.
Mideta sam poznavao najmanje 15 godina iz mahale sa Basketa. Ko zna koliko smo puta bacili basketa iza zgrade na Alipašinom polju.
Oca sam mu upoznao preko mog oca u Džamiji Kralj Fahd. Od tada nikada se nije desilo da se ne poselamimo ako se i vidimo. Ipak je to mahala, komšiluk, isti džemat.
Sarajevo je izgubilo u par dana oca i sina. Životi su im uzeti na silu od strane virusa Korone za koji mnogi i danas tvrde da “to ne postoji” i slično. Vjerujem da se brojkama možda manipuliše, ali da virus ne postoji to će vam reći samo neprijatelj. Ovaj problem nije vidljiv golim okom, i zato se svi osjećaju slobodni i bezbijedni.
Molim vas, pozivam vas, da čuvate sebe, da čuvate moju porodicu a da ja čuvam vašu. Čuvajte se međusobno. Čuvajte se i postujte pravila i odredbe, vjerujte da je to lakše nego ukopati nekoga svog.
Dragim komšijama, Mustafi i Midhatu Imamoviću neka Allah podari lijepi Džennet, neka im oprosti grijehove i neka nas u Džennetu opet spoji kada za to dođe vakat.
Članovima porodice Imamović želim puno sabura i snage.
Tužno, jako tužno.
– Svi smo Allahovi i njemu se vraćamo! ☝️
– Inna Lillahi We Inna Ilejhi Radži’un! ☝️ Aličković Nihad
