Uzvišeni Allah kaže:
„Nikako! Kad dospije ključnjačama,
I bude rečeno: “Ko je vrač?”
I znadne da je to rastanak,
I savije potkoljenica uz potkoljenicu,
Gospodaru tvom biće Tog dana sprovođenje!“ (El-Kijamah 26-30)

Znaš li, insane, zašto Melek smrti, kada počne da ti uzima dušu, počinje od nogu. O tuge li, kad bi samo znao! Ostavio bi sve što imaš sada i promislio bi o ovom danu kroz koji ćeš neminovno, odmah ili kasnije, proći.
Kada Meleku smrti bude naređeno da nekom od ljudi uzme dušu on počinje s paralizom nogu kako insan ne bi bježao od strahota onoga što bude gledao i što će ga zadesiti od bolova smrtnih agonija. To je, uistinu, mučan dan. To je dan koji je obećan svakom insanu.

A znaš li šta je zadnje što će Melek smrti uzeti?
To je vid, kako bi mogao da svojim očima vidiš sve ono što će ti se događati.
Pa gdje je, o insane, pribježište?!
Uzvišeni kaže:
“Zaista si o ovom bio u ravnodušnosti, pa smo s tebe odstranili pokrov tvoj, zato je vid tvoj Danas oštar.” (Qaf 22)
Allahu naš, smiluj se našem gurbetu na ovom dunjaluku, učini prisnom našu divljinu u kaburu i smulij se našim mrtvima i mrtvima svih muslimana. Oprosti im i pređi preko njihovih hrđavih postupaka a nama se smiluj kada budemo postali ono što oni već jesu.
Ve sallallahu ve selleme ala resulihil-kerim.

Na slici ajet: „Da li je dolazio čovjeku period vremena (kad) nije bio stvar pominjana?
Uistinu! Mi smo čovjeka stvorili od sjemenih smjesa, da bismo ga iskušali, zato smo ga učinili čujućim, videćim.“ (El-Insan 1 i 2)

(Preuzeto sa stranice عجائب قدرة الله)

Halil Makic