Bila sam džahilka, skromna, nisam nikad voljela laži, niti prevare, nisam jednostavno voljela društvo kojima kultura nema nivo normalnog ponašanja (mislim na to, ako je djevojka, treba da zna granice u svemu, tako i žena, majka…), pa sam shodno onome što sam iz svoje kuće ponjela kad sam se udala, tako i djecu svoju gajila, vaspitala. Kada je moja devojčica napunila 12 godina, tražila je od mene da se pokrije odećom bogobojaznosti. Nekako me je to zateklo, nisam znala šta da joj odmah odgovorim, osim da razmisli dobro još jednom o svemu i da li je zaista spremna na taj korak.
Kasnije sam je čak i pitala od kud joj takva želja odjednom. Odgovorila mi je:” Nije odjednom, moja jedna drugarica je pokrivena, a meni se to mnogo svidja, i ja želim da robujem Allahu.” Iskreno plašila sam se za nju, jer ja nisam puno znala o vjeri, mislila sam da ovo sto sam ja, dovoljno je da budem muslimanka.
Tako kroz razgovore sa njom, i moje strahove, moja pitanja njoj upućena, ona je bila jako odlučna, nisam željela da joj stajem na put, jednostavno mislila sam da možda bude imala problema s obzirom na sredinu u kojoj živimo, a samim tim i familiju koju imamo. Nisu praktičari niko…
Kasnije sam pristala, i rekla joj da proba, na šta mi je ona odgovorila: “Mama, to nije igra da bih probala, sa hidžabom i propisom se ne igra, jednom kada se stavi, više se ne skida, i uvjek ideš naprijed…” bila sam u šoku od svog neznanja, ona se pokrila, dani su prolazili, meseci…sve do jednom…
Izašla sam sa njom u šetnju, u medjuvremenu čula sam zvižduk jednog muškarca, okrenula sam se mahinalno, ne razmisljajući, pogled me je odvukao tom zvižduku i vidjela sam da čovek direkt gleda u mene i nastavlja sa njegovom melodijom poput šejtana koji me doziva…
To je bilo to, u tom trenu sebi sam postavila pitanje:” Zar umesto tvojoj devojci (ćerki) da se udvarači javljaju, ti si sebi to dozvolila svojim razgolićavanjem (čak iako je i samo to razgolićavanje bilo “skromno” tako da kažem, pantalone, bluza…) i šejtanu put otvorila, a nisi ništa do sad naučila. Otišla sam za malo nakon toga, kupila sebi odeću bogobojaznosti i neka je Slavljen i Hvaljen Gospodar naš Uzvišeni Koji upućuje kako On hoće i kad On hoće.
Želim samo da kažem za kraj svim majkama, mojim sestrama muslimankama da zaštite svoje dijamante, svoje bogatstsvo, jer šejtan sve što je lijepo želi da upropasti, jednostavno je njegova odlika zavidnost insanima, pa ih na svoj put poziva, na kraju će se na Sudnjem danu popeti na mimber od vatre i svoju zadnju hutbu održati riječima:
“I kada bude sve riješeno, šejtan će reći: “Allah vam je prâvō obećanje dao, a ja sam svoja obećanja iznevjerio; ali, ja nisam nikakve vlasti nad vama imao, samo sam vas pozivao i vi ste mi se odazivali; zato ne korite mene, već sami sebe, niti ja mogu vama pomoći niti vi možete pomoći meni. Ja nemam ništa s tim što ste me prije smatrali Njemu ravnim. Nevjernike sigurno čeka bolna patnja.” (Ibrahim, 22)
PS. Ne čekaj vrijeme koje je Uzvišeni Allah obećao, a to je ono vrijeme u koje više neće biti spasa, niti pokajanja, tada je već sve gotovo. Ne odlaži pokornost Jednom Jedinom Gospodaru svih svijetova, jer robovati Njemu je vrijednost koja nema zamenu❤
PREUZETO

N-UM.com