U jednom selu bila žena koja je klanjala svaki namaz, postila svaki ramazan, ali je bila takva da je sve zanimalo..
Svakom je imala nešto reći, o svakom je volila tračati i širiti laži. U kući do njene, živio je jedan pijanac, koji se nikad trijeznio nije. Kad god je neko od njega nešto zatražio, odmah je on trčao da dadne.. Ako je nekom trebala pomoć, išao je da pomogne. Desi se jednog dana da oboje umru, i bude im dženaza. Kad je sve završilo, sutradan od pijanca mezar stoji netaknut, a ženin sav propao unutra. Familija to popravi, a ono sutradan isto. I tako oni popravljali dva-tri dana.
Odu oni hodži da ga pitaju zašto se to dešava, u čemu bi mogao biti problem?? Kažu hodži da je to bila žena koja je stalno klanjala, postila, u džamiju išla, a ovo se dešava.. Zatim im hodža kaže:”Jest, klanjala je, dolazila u džamiju, postila, ali u selu nije bilo insana kojeg ona nije spomenula, ogovarala.. A pijanac je pio za sebe, nikog dirao nije, svakom je pomogao kad je od njega neko pomoć zatražio. Zadnji zalagaj bi drugom dao. I nikad ga niko nije čuo da trača o bilo kome. Neka nam to svima bude pouka. Čistimo smeće ispred svojih vrata.. Imamo ga toliko da nam je malo još 100 godina da sve počistimo, i pitanje je opet da li bi stigli sve počistit.
svjetlo-dunjaluka.com
