Suljo Hodžić je bio simbol notornog alkoholičara, i kad kažeš Suljo iz Podžeplja, znalo se da je to taj Suljo, nema drugog Suljo. I to Suljo koji ne može bez flaše nikako. Ifet efendija kad je došao u taj džemat, on je znao da i taj Suljo ima negdje neku klicu imana u sebi, ali samo treba prići Sulji.
Eh sad kako prići Sulji? Ti kad dođeš pijanici i kad kažeš Allah, dželle šanuhu, je zabranio alkohol, onaj ko pije alkohol u trenutku dok pije alkohol, on nije musliman, pa Suljo bi bio spreman da se pobije sa hodžom i on ne može da kaže da ima ijedan bolji musliman od njega, ali on pije. Njega bi šejtan nagovorio i kazao: “Pa Suljo šta on tebi ima vaziti, šta on tebi ima pričati, pa ti si silan, ti si u najboljim godinama…” i Suljo bi nastavio po svome.
Međutim, Ifet efendija nije davao ni prednost nad Suljom, ni drugim džematlijama, sa svakim je imao finu komunikaciju, ali nije htio da vazi, jer teško je kad dođeš u kontakt sa čovjekom pa mu vaziš u lice. Bolje je da ga ostaviš da on sam sa sobom razmisli, da on sam sa sobom svede račun. I podjeli on u selu knjižice one male od rahmetli Derviša Spahića. Mala knjižica, starija generacija Bošnjaka zna, imanski-islamski šarti, sa blijedo zelenim koricama, jedna vrijedna knjižica. Suljo je dobio od Ifeta efendije tu knjigu, ali stavio je on to i držao na kredenac. Prošlo je dugo vremena i krene on da čuva krave popodne, tamo oko ikindije, flaša je uvijek u džepu i ponese tu knjižicu da on pročita šta. Kad je sjeo u hlad, sam je on tu, pijan je on. Otvori knjigu, pročita sadržaj imanski-islamski šarti, podsjeti se kao dijete, babo ga je rahmetli tjerao u mekteb, morao je da uči i dobro je bio naučio, međutim godinama nije stao na namaz.
A prije sadržaja ima na dvije stranice hadis koji bilježi imam Tirmizija. U tom hadisu se navodi 13 kategorija griješnika koji će biti kažnjavani u Džehennemu na različite načine. I Suljo rahmetli kad je došao do četvrte kategorije gdje piše da će pijanica imati izbačenu utrobu izvan sebe i da će da kruži oko svoje utrobe isto kao magarac oko stožine. Suljo kaže sam sebi, poluglasno:
“Suljo evo i tebe ovdje, nađoh ja i tebe…”,
pa se vrati opet, to četvrto je njega pogodilo, a ovo ostalo, ima ga i drugima, ali to (četvrto) mu je nekako i najbliže tome. Pročita još jednom tu kategoriju četvrtu i kaže:
“Suljo ovo nikako nije dobro.”
Treći put pročita, i uzme flašu i u gromilu baci, kaže:
“Suljo, nećeš ti biti magarac u Džehennemu.”
I on je ispočetka čitao tu knjigu, ostao je do crnog mraka, čuva krave, ne ide mu se kući nikako.
Idu krave pred njim, on duma, razmišlja o svom životu, pa pedeset i koja godina je njemu tad bila, djeca se s njim ismijavaju, nađu ga u prtini smrzao se, sve što zaradi potroši, žena mu hrani hajvan, tele, a on popije za noć. Što će mu takav život. I nailazi pored komšije koji je pristavio kazan, rakija se peče, i to njegovo uobičajeno društvo je tu, i zovu ga:
“Haj Suljo da probaš, da vidiš…”
Kaže on:
“Ja sam prestao piti.” i prođe on, pa kažu ljudi:
“Pobudalio Suljo. Može svako bez rakije, a ne može Suljo bez rakije.”
Dođe Suljo, sveže krave, uđe u kuću, kaže:
“Ženo daj pristavi lonac vruće vode, daj mi haljine, sve mi čisto daj, hoću da se okupam.”
Pita žena:
“Šta je bilo?”,
“Prestao sam piti.” – kaže on;
“Što bolan, kako Suljo?”,
“Ja sam pročitao u knjizi, tako i tako, ja neću da budem magarac u Džehennemu.”
Žena obradovana naravno, okupa se Suljo, klanja dva rekata, iskreno padne Allahu na sedždu i nakon toga nije propustio namaza. Kaže Ifet efendija, ljetno je doba, planínsko selo, osušili se ili polusuhi otkosi, začas se navede kiša, ako pokisne to planinsko sijeno, onda je to problem, ne možeš ti to opet prevrtati, ne možeš više uhasuliti, da to pokupiš, ali kad je vrijeme namaza Suljo sve napušta.
Kaže ženi i djeci:
“Da ste pametni k’o što niste i vi bi išli sa mnom u džamiji, ali pošto ste isto ko moji volovi, tamo što planduju u hladovini, eto s volovima vi tamo sjedite, odmarajte dok ja ne dođem iz džamije. Nek’ sve bude helać, ali ja odo’ u džamiji.”
I kaže Ifet efendija, onda mi napravi Suljo problem, jer zimski je period, planinsko je to selo, kad zapuše snijeg i mećava gore, to su smetovi. Džamija je malo izdvojena, tamo izvan sela. Suljina kuća skroz na drugom kraju sela, a Suljo dođe s kraja sela na sabah, uzme lopatu i napravi prtinu od imamskog stana do džamijskih vrata, i mora hodža u džamiju, nema nikog, sam Suljo dođe u džamiju.
Kaže efendija Ifet, ja bih najradije da se izvučem ispod jorgana, samo da na brzinu abdestim, da klanjam sa kraćim surama, da se zavučem opet pod jorgan, moram u džamiju jer Suljo mi je napravio prtinu, i popeo se na munaru i uči ezan sa munare. Nije bilo u Žepskoj kotlini, znači 24 su to sela, da se neko razbolio a da Suljo nije obišao hastu, nije bilo dženaze da Suljo nije otišao na dženazi, pa čak i u selima s druge strane Drine, Višegradska opština, da Suljo rahmetli nije otišao na dženazu.
I priča mom babi rahmetli, kaže: “Moj hadžija, jedno dva mjeseca nisam mogao da utvrdim sna, uhvati me zor, ne mogu da zaspim, osjećam ja da se meni odvaja meso od kostiju.”, jer je on pravi hronični alkoholičar je bio, “Osjećam da ću crči od zora, pijem ja i plivadone, ali ne može, ništa, i mene uhvati kriza, i meni šejtan govori:
‘‘Suljo ma samo jednu čašu.‘‘, a kad me uhvati kriza i kad ja osjećam, gotovo je, ja ću crći, ja sam sebi kažem: ‘Suljo crkni, al’ ne’š bit’ magarac u Džehennemu, nema druge.’”
I Suljo rahmetli je pao kao šehid u Srebrenici ’93 godine, i to je bio jedan primjeran Bošnjak musliman i prema tome nemojte nikoga osuditi, čak i onog koji je ogrezao u grijehe, u njemu ima neka mala klica i samo je pitanje kako da priđemo tim ljudima.
Isječak iz predavanja Nezima ef. Halilovića – Muderrisa
Objavio/la TrijumfIstine
