U poslednjim danima, situacija u Bosni i Hercegovini, tačnije u entitetu Republika Srpska, postala je predmet velikih političkih napetosti, naročito zbog odluka koje se odnose na rad SIPA-e (Državne agencije za istrage i zaštitu). Naime, SIPA je privremeno obustavila svoje operacije na teritoriji Republike Srpske, a ovakva odluka izazvala je brojne reakcije, kako iz političkih krugova, tako i u javnosti. Iako SIPA nije izdala zvaničan akt koji bi obustavio rad, direktor SIPA-e, Darko Ćulum, pod velikim je političkim pritiskom vlasti iz Republike Srpske, a naredio je da agenti SIPA-e samo obavljaju obavještajne aktivnosti, dok su sve konkretne akcije privremeno obustavljene.
Prema informacijama iz izvora u SIPA-i, bilo je jasno da će takva odluka biti doneta usled političkih pritisaka, a naposletku je postalo jasno da će se smanjiti obim aktivnosti ove agencije na teritoriji Republike Srpske do sredine naredne sedmice, kada će biti doneta konačna odluka o daljim koracima. Sličan potez usledio je i od strane MUP-a Republike Srpske, koji je odbio da sprovede naredbe Tužilaštva BiH. MUP RS je, također, odbio da dostavi SIPA-i izvod iz kazneno-operativne evidencije za dve osobe iz Banja Luke koje su uhapšene zbog prijetnji državnoj sutkinji Seni Uzunović.
Ovaj incident sa hapšenjem Marka Plavšića i Ljubana Vukovića u Banja Luci, koji su osumnjičeni zbog prijetnji sutkinji, dodatno je zaoštrio političke odnose. Naime, predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik, reagovao je oštro na ovaj slučaj. On je, komentarišući hapšenje, izrazio nezadovoljstvo činjenicom da je SIPA uopšte sprovela ovu akciju, naglasivši da se radi o političkom obračunu, a ne o pravdi. Dodik je izjavio: „Kako je moguće da naši ljudi u SIPA-i ne vide o čemu se ovde radi? Mi samo čekamo da legalno to završimo i to će biti završeno, SIPA ovde neće delovati.“
U skladu s njegovim stavom, Dodik je poručio da smatra kako je ova akcija SIPA-e potpuno politički motivisana, te da se koristi kao sredstvo za slabljenje njegovog položaja i vlasti u Republici Srpskoj. Na njegovo insistiranje, direktor SIPA-e, Darko Ćulum, pozvan je u Banja Luku, gde se sastao sa čelnicima MUP-a RS. Iako se opirao, Ćulum je na kraju bio primoran da obavesti sve načelnike u SIPA-i da prekinu veći deo svojih aktivnosti na teritoriji Republike Srpske, a operativna saradnja sa MUP-om RS je obustavljena.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Narodna skupština Republike Srpske nedavno izglasala zakon koji direktno osporava primenu određenih zakona i zabranu djelovanja određenih institucija Bosne i Hercegovine na teritoriji RS. Ovaj zakon se odnosi na zabranu primene zakona koji regulišu rad Suda BiH, Tužilaštva BiH, Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, kao i Državne agencije za istrage i zaštitu. Ovakav korak dodatno je eskalirao političke tenzije, jer mnogi smatraju da predstavlja direktan udar na nadležnosti državnih institucija i može imati dugoročne posledice po političku stabilnost BiH.
Svi ovi događaji dešavaju se u trenutku kada je Sud Bosne i Hercegovine izrekao presudu protiv Milorada Dodika, osudivši ga na godinu dana zatvora i zabranu obavljanja državnih funkcija zbog neprovođenja odluka OHR-a (Odeljenje za visoke predstavnike). Ova presuda izazvala je dodatne kontroverze, jer je Dodik optužen za kršenje ustavnih principa i odluka koje su postavljene u cilju održavanja stabilnosti i integriteta zemlje. S obzirom na to da je ovaj slučaj direktno povezan s njegovim stavovima prema Dejtonskom sporazumu i evropskim integracijama, Dodik se još jednom našao u središtu političkih previranja, što pokazuje da je situacija u BiH daleko od stabilnosti.
Zaključno, možemo reći da trenutna politička situacija u Bosni i Hercegovini, a naročito u Republika Srpska, pokazuje ozbiljnu podelu među političkim akterima i institucionalnim strukturama. Ovi trenuci mogu imati dugoročne posledice po odnose unutar zemlje, ali i u odnosima sa međunarodnim partnerima, posebno u svetlu kršenja odluka OHR-a i pokušaja slabljenja državnih institucija.
