Lijepo je veličati Kabu, ali ovo što im je vodič rekao nema nikakvog utemeljenja u sunnetu Poslanika

Bio sam tada sa jednom grupom na umri. U putu se lijepo učila telbija. Nakon što su se svi smjestili i ostavili stvari u svojim sobama, krenuli smo prema haremu Kabe.
Ljudi u ihramima. Izmoreni. Uzbuđeni. Prvi put na umri. Ushićenost se osjeti u zraku.
Taman kad je trebalo ući u Mesdžidu-l-haram, vodič je zustavio grupu da im pojasni kako se ulazi u harem Kabe.
“Kada uđemo,” – veli on, “nemojte gledati prema Kabi, već spustite glave i ponizno gledajte prema dole. Iz poštovanja prema Kabi.”
Onda je dodao: “Nemojte slučajno gledati u Kabu dok se ne približimo i dok vam ja ne kažem!”
Nekoliko ljudi me pogledalo, a ja sam im pogledom rekao ono što sam mislio.
Lijepo je veličati Kabu, ali ovo što im je rekao nemam nikakvog utemeljenja u sunnetu Allahovog Poslnika, sallallahu alejhi ve sellem. On je toliko puta obavio umru, i hadž, ali nije prenešeno da je on uradio ili nekom rekao da ne gleda u Kabu dok joj se ne približi. Ne, već naprotiv. Dozvoljeno je da koliko možeš ljepše doživiš taj prvi susret gledajući je dok joj prilaziš.
Kada prvi put iza stubova vidiš njen crni ogrtač, to je neopisivo uzbuđenje. Ono se povečava svakim korakom dok je cijelu ne vidiš.
A kada je jednom vidiš Kabu, voljet ćeš uvijek da joj se vratiš.
Nadam se da onaj ko voli da se vrati Kabi voli da se tevbom vraća Allahu. To su vraćanja koja On voli.
Rusmir Čoković