Danas sam svjedočila ružnoj sceni ispred sporednog ulaza SCC-a. Djevojčica, možda 15ak godina, sjedi na stolici u polusvjesnom stanju. Oko nje nekoliko zbunjenih prolaznika i jedna drugarica, hladi je lepezom, čekaju Hitnu. Kažu da je izgubila svijest, pala, udarila glavom o beton.
Ostajem instinktivno da pomognem, ne znam ni ja šta. 🥴 Umijem je, dam vode. Dolazi Hitna, prisutni zaštitar govori šta se desilo. Ovi kažu da joj je pritisak pao.
Pitaju: ,,Jesi li jela, pila? Jesi li pušila nešto, cigaru, vype?,, Drugarica odmah: ,,Ne, nije! Ništa, maloljetna je ne puši!,,, ali spušta pogled.
Laže. Zna to i ekipa iz hitne. Ponavljaju: ,,Nećemo reći mami ako jesi, ali moramo znati, to nam je važno zbog tvog stanja.,,
Djevojčica jedva otvara oči i tiho izgovara:
,,Jesam, zapalila sam jednu samo.,,
Instinktivno zaurlam na “drugaricu”. Prije zdravstvenih radnika. Ona je tu da se brine, da je štiti, da govori istinu, Ne osuđujem, nego vidim da djevojčica kojoj je pozlilo ima ,,drugaricu,, koja je spremna lagati za nju dok se ova bori da dođe sebi. Na to mi drsko odgovara da se maknem, da nije moja stvar. Nije, dijelim mišljenje, ali… Hitna pomoć odbija da je preveze dok ne dođe majka, iako je možda imala potres mozga.
Ostavljam ih, ali odlazim kući s mislima o svojim djevojčicama. Sutra će i one imati drugarice. Neke koje će im mahati lepezom dok se predoziraju i lagati da su ,,super”, ,,site,, i ,,samo im je pozlilo iz čista mira,,.
Zato vas molim, pazite.
Ljudi, pazite s kim su vam djeca. Pazite šta rade, gdje su, ko su im ,,prijatelji,,. Nije problem cigara. Ni vype. Ni šteka. Belaj je kad vam dijete više vjeruje nekom s TikToka nego vama. Kad vi trčite za životom, a vaše dijete vam se izgubi pred očima.
Zato budite dosadni. Gledajte telefone. Provjeravajte. Uhodite ako treba. Bolje da vas mrzi par godina, nego da vas više nema ko mrziti. Neće vam reći sve, ali vi morate znati. Nemojte im kupiti puder prije nego što im kupite kremu za lice, uraditi im nokte, a još nespremne za osnovne hogijenske potrebe. Nemojte im kupiti telefon, a da ni osnovnu gramatiku nisu savladale.
Nemojte im dozvoliti izlazak u 22:00, a da vam prije toga nisu rekle pet rečenica koje nisu ,,ne znam,, i ,,okej,,.
Djeca nisu odrasli i nisu sposobna da nose sve ovo što im je dostupno. A vi niste njihovi cimeri, vi ste im roditelji. Odgajatelji. Kočnice.
Ne smije vam biti važnije šta će komšinica reći nego šta vaše dijete radi. Ne odgajaju djecu škole. Ni influenseri. Ni drugarice. Odgajate ih vi, ili niko.
I evo… djevojčice s dugim trepavicama i očima srne , da ti ne spominjem ime, nadam se da si dobro. Nadam se da ćeš preživjeti adolescenciju bezbolno i da će te neko stvarno štititi, onako kako treba. ❤️
