Suze u očima, tuga koja izbija iz svake reči, bol za suprugom izmešan s lepim sećanjima na njihove zajedničke trenutke… Elma Zukorlić, druga supruga Muamera Zukorlića, nekadašnjeg muftije, a potom predsednika Stranke pravde i pomirenja i narodnog poslanika, progovorila je prvi put posle njegove smrti.U velikoj ispovesti otvorila je dušu za Srpski telegraf i ispričala kako se oseća nakon tragedije koja je zadesila njihovu porodicu. Govorila nam je i o braku sa Muamerom, nesvakidašnjem za pojmove mnogih od nas, s obzirom na to da je on, pored nje, bio venčan i sa svojom prvom suprugom. Kako je istakla, u porodici sa dve zakonite žene odnosi su bili dobri, puni poštovanja, a četvoro dece koje ima iz braka sa njim delilo je veliku ljubav s ostalim braćom i sestrama.
Elma, koja se ostvarila i kao poslovna žena, ne krije da dobar deo uspeha pripisuje upravo svom suprugu, kojeg je uglavnom oslovljavala kao muftiju.
Kako prolazite kroz ovaj period i šta je ono što vam daje snagu?
- Veoma mi je teško da objasnim kako se osećam u ovim trenucima jer mislim da ne postoji adekvatna reč. Možda bi najbolji opis mog trenutnog stanja bilo to da kao da sam upala i zaronila u neki bunar tuge, gde se iz dana u dan nadam da ću dotaći tlo i da ću se negde otisnuti ka površini, međutim, nikako da dođem do tla. Što se utehe tiče, u mom životu svaka osoba ima svoje mesto. Deca su tu kao neko ko mi pruža pozitivnu energiju i vuče me napred, ali ljubav koju osećam i koju sam osećala prema suprugu je nešto sasvim drugo. U prvim danima sam dobijala reči utehe da treba da budem jaka zbog dece, mada, iako će možda zvučati grubo, u tim trenucima nisam utehu nalazila čak ni u njima. To su, naravno, bili prvi dani, kada je bol bila previše dominantna. Poslednjih dana utehu tražim u želji da nastavim onako kako je on želeo i kako bi on želeo, ali i u nadi da u budućem periodu doprinesem ideji za koju se on borio.
Na prvom sastanku stranke nakon Muamerove smrti održali ste veoma dirljiv govor. Mnogima je naterao suze na oči.
Meni je to posle njegove smrti bio možda i najteži trenutak. Rekli su mi da ću se na tom skupu obratiti i ja sam noć pre toga pokušala da smislim nešto što ću reći i biti uteha ljudima koje ću sresti, ali moj mozak zaista nije mogao da smisli ništa što bi pružilo bilo koju vrstu utehe niti je u mojoj glavi bilo nešto drugo, osim velikog bola. Kada sam se pojavila pred tim ljudima, ja sam se totalno rastrojila i plakala sam sve vreme dok sam govorila, plakali su svi. U tim momentima, gledajući sva ta lica, prošla sam kroz sav njegov odnos sa svima njima pojedinačno jer sam znala sve njegove tanane osećaje prema svakom od njih.
Na čelo partije došao je Usame Zukorlić, prvi Muamerov sin.
To je bila volja svih u stranci u tom momentu, a samo moje prisustvo na tom skupu i konferenciji za štampu koju je održao nakon Predsedništva govori o tome da zaista želim da podržim Usamea, ali i sve druge članove stranke. Staću pored svakog ko bude išao putem mog supruga.
Da li je bilo teško pratiti Muamerov tempo?
Nije bilo teško jer to nije bio samo njegov tempo, već naš. S vremenom sam prihvatila njegov način života i dinamiku koju je sa sobom nosio, a i sama sam takva, energična, tako da smo se mi tu vrlo brzo uklopili. Iskreno, nailazili su periodi da neko od nas posustane, ali bi onaj drugi bio tu da vuče napred. Meni će, zapravo, najviše nedostajati taj dinamičan život koji sam imala s njim.
Nije bilo teško jer to nije bio samo njegov tempo, već naš. S vremenom sam prihvatila njegov način života i dinamiku koju je sa sobom nosio, a i sama sam takva, energična, tako da smo se mi tu vrlo brzo uklopili. Iskreno, nailazili su periodi da neko od nas posustane, ali bi onaj drugi bio tu da vuče napred. Meni će, zapravo, najviše nedostajati taj dinamičan život koji sam imala s njim.
- To je pravo koje svaki musliman može, ali i ne mora da iskoristi. Taj brak je bio odlika nas dvoje. Ja u tom braku nisam imala ograničenja, što se može videti i iz mog opusa, kako privatnog tako i poslovnog. Šerijatski brakovi zavise od toga koga imate sa suprotne strane, a ja sam imala sreću da preko puta sebe imam muftiju, koji mi je bio podrška. Naš brak nije bio samo odnos muškarca i žene, već smo bili i prijatelji, poslovni partneri, a mogu da kažem da sam bila prvi saborac u njegovim borbama. Što se tiče toga kako je naš brak funkcionisao, mogu da kažem da je on, kao što je znao da kontroliše sve organizacije koje je za vreme života stvorio, znao da rukovodi i svojom porodicom. Što se tiče svih nas, mi imamo jedno međusobno poštovanje, deca između sebe imaju veliku ljubav, tako da tu nikada nije bilo problema. Mogu da kažem da sam ga upoznala i nakon njegove smrti i dobila sam još jednu pozitivnu boju njega. Nakon susretanja s njegovom širom i užom familijom, kao i prijateljima, zaključila sam da je on ostavljao utisak kao da svima njima pripada i da pitate bilo koga od njih ko ga zna najbolje, verovatno bi svi naveli sebe, a to je upravo veličina njegove ličnosti. Svakoj osobi je znao da da oblik i veličinu ljubavi koju je ona od njega zahtevala, tako je bilo i u porodici. Meni to nije stvaralo ljubomoru, već sam na to gledala kao na širinu njegove ličnosti.
Da li se bojite kako ćete dalje kao samohrana majka?
Uz božju pomoć nadam se da ću uspeti. Za 18 godina našeg braka deci smo dali ono što im je najpotrebnije, a to su verovanje u stvoritelja, dobar porodični odgoj i težnja ka vrhunskom obrazovanju. To sva moja deca imaju, pa čak i najmlađi sin od četiri godine. Naša deca su u kući imali dosta ljubavi i smatram da je to najveći kapital koji smo muftija i ja za njih ostavili. Ljubav, poštovanje i poverenje su kod nas bili dominantni i bez ta tri kamena temeljca smatram da ništa ne bi bilo uspešno.
republika.rs
