Allah te čuje — i kad niko drugi ne čuje
Šejh Ali Tantawi, rahimehullah, pričao je:
Bio sam sudija u Šamu, i jedne večeri sjedili smo kod jednog prijatelja.
Odjednom sam osjetio tjeskobu i snažan pritisak u grudima.
Zamolio sam da idem, ali su me nagovarali da ostanem. Nisam mogao, pa sam rekao: “Idem malo da se prošetam i udahnem svjež zrak.”
Izašao sam sam, hodao u tami, a onda začuo jecaje i tihu dovu koja je dolazila iza jednog brežuljka.
Približio sam se i ugledao ženu siromašnog izgleda, uplakanu, kako moli Allaha.
Pitao sam je:
– Šta te rastužilo, sestro?
Odgovorila je:
– Moj muž je grub i nepravedan. Istjerao me iz kuće, oduzeo mi djecu i zakleo se da ih nikada više neću vidjeti. Nemam nikoga, nemam gdje otići…
Rekao sam joj:
– Pa zašto ne odeš kod sudije?
Počela je još jače plakati:
– Kako jedna žena poput mene da dođe do sudije?!
Šejh je tada, preplavljen emocijama, rekao:
– Ta žena nije znala da je Allah povukao sudiju – mene – za ruku i doveo ga pravo pred nju, da je lično pita: ‘Šta ti treba?’
Subhanallah… Kakvu je dovu ta žena uputila pa joj je tako brzo, i na tako čudesan način, bila uslišana?
