Jedan čovjek je tražio da ga puste u džamiju kako bi se klanjao dženaza-namaz, pa su ga pustili. Stao je ispred svih prisutnih i rekao:
“Gospodaru moj, Ti najbolje znaš iskrenost onoga što govorim…
Povjerio sam čovjeku sav svoj imetak – 177.000 egipatskih funti – prije osam godina. To je bio znoj mog čela iz tuđine. Bio mi je prijatelj i rekao mi da ćemo pokrenuti zajednički posao. Sav novac sam mu dao…
Gospodaru, zaklinjem Ti se:
• svakim danom kad mi je srce bilo slomljeno pred mojom djecom zbog onog što se desilo;
• znojem koji je propao pred mojim očima;
• bolešću koja me je pogodila od tuge;
• svakom stvari koju sam želio, a nisam mogao sebi priuštiti, jer sam se svega odrekao zbog te šanse;
• poniženjem kad me sin molio da mu nešto kupim, a ja sam se morao sagnuti od srama;
• svakim bajramom koji mi je došao dok sam u tuđini, a moja porodica kao jetimi;
• patnjom moje žene i njenom psihičkom boli zbog siromaštva i potrebe;
Zaklinjem Ti se ovim suzama koje mi teku prije nego riječi – zbog poniženja, ljutnje i boli…
Ohladi mi srce kroz njegovu kaznu.
Gospodaru, učini da mu kabur bude džehennem, boravište patnje. Učini da svaka moja godina tuge njemu postane hiljade godina kazne. Ja NE ŽELIM taj novac više – pa makar mi ga vratili deset puta više.
NE OPROŠTAM mu, i tako mi Tvoje moći i veličine, ne dopusti da moje slomljeno srce bude pregaženo praštanjem prema njemu.”
⸻
Izašao je iz džamije. Ljudi su ga pokušavali zaustaviti da vide šta se desilo, pitajući ga koliko mu duguje, nudeći mu novac i razgovor s porodicom tog čovjeka.
Ali on im je rekao:
“Otišao sam kod njih dok je bio živ – niko me nije ni pogledao. Sad… čak i da mi daju svoje živote – ne trebam ih. On je sada kod Pravednog Sudije. Moje pravo je tamo gdje niko ne može poreći.”
I otišao je, plačući, dok su ga ljudi molili da mu oprosti. Jedan mu je čak ponudio novac, ali je on odbio i rekao:
“Kod Allaha će se susresti svi koji su se nepravdom dotakli. Čuvajte se harama, čuvajte se izdaje povjerenja – ko vam nešto povjeri, vratite mu to!
Čuvajte se… Bojte se Allaha, ljudi! Jer doći će trenutak kada će svaki čovjek stajati pred Allahom!
⸻
Preneseno.
“Allahu moj, ja NE opraštam onome ko je uzeo moj imetak i prisvojio ga kao svoje pravo.”
Allah Uzvišeni kaže:
“وَنَضَعُ الْمَوَازِينَ الْقِسْطَ لِيَوْمِ الْقِيَامَةِ فَلَا تُظْلَمُ نَفْسٌ شَيْئًا وَإِنْ كَانَ مِثْقَالَ حَبَّةٍ مِنْ خَرْدَلٍ أَتَيْنَا بِهَا وَكَفَىٰ بِنَا حَاسِبِينَ” (سورة الأنبياء: 47)
“Postavit ćemo pravedne terazije na Sudnjem danu, pa se nikome neće nepravda učiniti. I ako bude koliko zrno gorušice – Mi ćemo ga donijeti! A dovoljan je Nama obračun.”
(El-Enbija, 47)
⸻
I hadisi Allahovog Poslanika ﷺ potvrđuju:
“Knjige (djela) kod Allaha su tri:
• Knjiga kojoj Allah ne pridaje značaj,
• Knjiga iz koje Allah ništa ne oprašta,
• Knjiga iz koje ništa ne ostavlja nekažnjeno.
➤ Knjiga koju ne oprašta: Širk (mnogoboštvo).
➤ Knjiga kojoj ne pridaje značaj: Grijesi čovjeka prema samom sebi, poput ostavljanja posta ili namaza – to Allah može oprostiti.
➤ Knjiga iz koje ništa ne ostavlja sigurno: Nepravda među ljudima. Tu će biti pravično presuđeno.”
⸻
🔴 Čuvajte se zuluma (nepravde) – jer zulm je tmina na Sudnjem danu, ma koliko vam sadašnji svijet izgledao blistav i obećavajući.
