U Mekki je nekada živjela jedna veoma lijepa udata žena. Jednoga dana gledala je svoje lice u ogledalu i rekla svome mužu: “Šta misliš, da li postoji iko ko bi vidio ovo lice a da ne bi pao u iskušenje?” Odgovorio je: “Da.” Upitala je: “A ko je on?” “Ubejd b. Umejr”, odgovorio je. “Dozvoli mi da odem do njega i da ga zavedem”, rekla je ona. “Dozvoljavam ti”, reče joj muž.Kada je došla kod Ubejda, postavila se tako kao da ga želi nešto pitati, te su se izdvojili u jedan kraj Mesdžidul-harama, a ona je otkrila svoje lice koje je zasjalo kao mjesec. On joj reče: “Šta želiš, Allahova robinjo!” “Ja sam u tebe zaljubljena, pa vidi šta ćeš?”, reče mu ona.On reče: “Ja ću te nešto upitati, pa ako mi iskreno odgovoriš, vidjet ću šta ću sa tvojim slučajem.” Ona reče: “O čemu god me upitaš, ja ću ti iskreno odgovoriti.” On je upita: “Reci mi, da ti je došao Melek smrti da ti uzme dušu, da li bi bila sretna da sam sada udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”Ponovo je upita: “Da su donesene vage (mizani) za djela i ti dovedena, pa ne znaš šta će prevagnuti, dobro ili zlo, bi li tada bila sretna da sam sada udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”“Da si stala pred Allaha da te pita za tvoja djela, da li bi bila sretna da sam udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”Na kraju joj reče: “Boj se Allaha, o Allahova robinjo. Allah te obasuo mnogim blagodatima i mnogo dobra ti darovao.”Nakon toga ona se vratila svome mužu, a on ju je upitao: “Šta si učinila?” Ona mu reče: “Mi smo besposleni i dokoni!” Zatim se posvetila postu i ibadetu.
Iz knjige: U njega se ludo zagledala/Adnan Abdul-Kadir Preveo: Abdulvaris Ribo

religis.com